усиновлений
Étymologie
- Participe passé passif du verbe усинови́ти (« adopter »).
Adjectif
| Cas | Singulier | Pluriel | ||
| Masculin | Féminin | Neutre | ||
|---|---|---|---|---|
| Nominatif | усино́влений | усино́влена | усино́влене | усино́влені |
| Génitif | усино́вленого | усино́вленої | усино́вленого | усино́влених |
| Datif | усино́вленому | усино́вленій | усино́вленому | усино́вленим |
| Accusatif | Nom. ou Gén. | усино́влену | усино́влене | Nom. ou Gén. |
| Instrumental | усино́вленим | усино́вленою | усино́вленим | усино́вленими |
| Locatif | усино́вленому усино́вленім |
усино́вленій | усино́вленому усино́вленім |
усино́влених |
усино́влений (usynovlenyï) \Prononciation ?\
- (Famille) Adopté.