урятований
Étymologie
- Participe passé passif du verbe урятува́ти (« sauver »).
Adjectif
| Cas | Singulier | Pluriel | ||
| Masculin | Féminin | Neutre | ||
|---|---|---|---|---|
| Nominatif | урято́ваний | урято́вана | урято́ване | урято́вані | 
| Génitif | урято́ваного | урято́ваної | урято́ваного | урято́ваних | 
| Datif | урято́ваному | урято́ваній | урято́ваному | урято́ваним | 
| Accusatif | Nom. ou Gén. | урято́вану | урято́ване | Nom. ou Gén. | 
| Instrumental | урято́ваним | урято́ваною | урято́ваним | урято́ваними | 
| Locatif | урято́ваному урято́ванім | урято́ваній | урято́ваному урято́ванім | урято́ваних | 
урято́ваний (urjatovanyï) \Prononciation ?\