исправимый
Russe
Étymologie
- Participe présent passif du verbe исправить, « corriger, réparer ».
Adjectif
| Cas | Masculin | Neutre | Féminin | Pluriel | |
|---|---|---|---|---|---|
| Nominatif | исправи́мый | исправи́мое | исправи́мая | исправи́мые | |
| Génitif | исправи́мого | исправи́мой | исправи́мых | ||
| Datif | исправи́мому | исправи́мой | исправи́мым | ||
| Accusatif | Animé | исправи́мого | исправи́мое | исправи́мую | исправи́мых |
| Inanimé | исправи́мый | исправи́мые | |||
| Instrumental | исправи́мым | исправи́мой исправи́мою |
исправи́мыми | ||
| Prépositionnel | исправи́мом | исправи́мой | исправи́мых | ||
| Forme courte | исправи́м | исправи́мо | исправи́ма | исправи́мы | |
| Comparatif | исправи́мее | ||||
| Superlatif | |||||
| Adjectif de type 1a selon Zaliznyak | |||||
исправи́мый \Prononciation ?\
- Corrigible, réparable.
- это дело исправимо : c’est réparable.