випромінюючий
Étymologie
- Participe présent actif du verbe випромі́нювати (« émettre, irradier »).
Adjectif
| Cas | Singulier | Pluriel | ||
| Masculin | Féminin | Neutre | ||
|---|---|---|---|---|
| Nominatif | випромі́нюючий | випромі́нююча | випромі́нююче | випромі́нюючі |
| Génitif | випромі́нюючого | випромі́нюючої | випромі́нюючого | випромі́нюючих |
| Datif | випромі́нюючому | випромі́нюючій | випромі́нюючому | випромі́нюючим |
| Accusatif | Nom. ou Gén. | випромі́нюючу | випромі́нююче | Nom. ou Gén. |
| Instrumental | випромі́нюючим | випромі́нюючою | випромі́нюючим | випромі́нюючими |
| Locatif | випромі́нюючому випромі́нюючім |
випромі́нюючій | випромі́нюючому випромі́нюючім |
випромі́нюючих |
випромі́нюючий (vyprominjujutšyï) \Prononciation ?\